Dvije nedjelje prošle su od navodnog pokušaja vojnog udara u Turskoj, a događaji u Turskoj i s njom u vezi krenuli su da se odvijaju u (ne)očekivanom smjeru koji bi mogao da dovede do ozbiljnih promjena u čitavoj geopolitičkoj slagalici Bliskog istoka.

 

„Jeni šafak“, list poznat po svojoj bliskosti predsjedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, iz dana u dan objavljuje izvještaje iz istrage koji žestoko optužuju Sjedinjene Američke Države da su, uz klerika Fetulaha Gulena, koji i sam živi (u izgnanstvu) u SAD, bile duboko umješane u pokušaj puča u noći između 15. i 16. jula.

Da li su Amerikanci zaista bili umješani u ‘puč’ u Turskoj? Zašto Turci optužuju svog NATO saveznika, a uz to i najmoćniju državu na svijetu? Koliko je pokušaju ‘puča’ doprinijelo iznenadno otopljavanje odnosa između Turske i Rusije, i kuda će ti odnosi dalje ići posle Erdoganovog sastanka s predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, zakazanog za 9. august? Ko je nezadovoljan snaženjem odnosa između Rusije, Izraela, Turske i Irana, i šta će to donijeti Bliskom istoku, i šta od Turske poslije ‘puča’ možemo da očekujemo na Balkanu?

Ovo su u petak bile teme „Sputnjik intervjua“ sa generalom u penziji Brankom Krgom, nekadašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore, i dr Zoranom Milivojevićem, našim dugogodišnjim diplomatom.

 

 

„Erdogan je u posljednje vrijeme ušao u ozbiljan politički spor sa svojim glavnim saveznikom, pre svega zbog njegove politike na Bliskom istoku. Treba podsjetiti da Amerikanci nisu pružili podršku Erdoganu za kopnenu operaciju u Siriji, kada su je Turci pripremili zajedno sa Saudijskom Arabijom i Katarom“, navodi Zoran Milivojević.

„Meni bi bilo veoma neobično kada Amerikanci ne bili u toku sa situacijom koja miriše na neprirodno stanje u turskoj armiji, iz prostog razloga što je turska armija integrisana u NATO strukture i što su bezbjednosne strukture NATO-a i SAD prisutne u turskoj armiji. To je podatak koji daje pravo da sumnjamo da su barem nešto znali. Takođe, interesantno je i da je među uhapšenim pučistima i komandant vazduhoplovne baze u Indžirliku (u kojoj se nalaze i američke vojne snage i obavještajne strukture), kao i dva generala koja su bila u NATO komandnim strukturama u Afganistanu.

Dakle, riječ je o čitavoj jednoj strukturi koja je na jedan ili drugi način povezana sa NATO-om.Takođe, potpuno je jasno i da je Gulen, sa svim svojim aktivnostima po svijetu, pod nekakvom kontrolom Amerikanaca“.

S druge strane, kaže general Krga ograđujući se da je još rano da bi se izvukli definitivni zaključci,„Amerikanci nisu u ozbiljnoj formi učestvovali u pokušaju puča, jer da jesu, puč bi uspio“.

 

Da li će SAD izručiti Fetulaha Gulena Turskoj, što je Turska i formalno zatražila?

Zoran Milivojević: „Ne očekujem da će Amerikanci izručiti Gulena, jer im je njegova mreža unutar Turske potrebna kao svojevrsni korektiv u odnosu na Erdogana. Ta vrsta ustupka bi smanjila uticaj Amerike na Tursku u budućnosti“.

Mjesec — mjesec i po dana uoči puča, kao poslovični grom iz vedra neba, došlo je do otopljavanja odnosa između Turske i Izraela, zatim je uslijedilo i tursko izvinjenje Rusiji zbog prošlogodišnjeg obaranja ruskog aviona, a objema događajima prethodio je susret predsjednika Rusije Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Šta se to događa u trouglu Moskva — Ankara — Tel Aviv, i da li su ti događaji imali veze s pokušajem vojnog udara u Turskoj?

 

 

„Erdogan je u proteklom periodu otvorio mnogo frontova i na unutrašnjem i na spoljnom planu“, kaže general Krga. „Vjerovatno je u nekom trenutku shvatio da neće moći uspješno da se nosi sa svim tim izazovima, i onda je pokušao da amortizuje barem neke od njih, tim prije što su Turskoj od izuzetne važnosti odnosi i sa Izraelom i sa Rusijom… U ovom trenutku, međutim, nemoguće je dovesti u vezu otopljavanje ovih odnosa sa pučem u Turskoj, premda se ni to ne može isključiti“.

 

Ipak, može li se utvrditi ko je nezadovoljan razvojem ovih odnosa, ovakvim razvojem situacije?

„Približavanje Turske, Rusije i Izraela sigurno ne odgovara zapadnim saveznicima, u situaciji kad oni vrše pritisak na Rusiju“, procjenjuje dr Milivojević. „To otopljavanje im u svakom slučaju ne ide u prilog, s obzirom na ulogu Turske na južnom krilu NATO-a… Uplitanje Turske u dijalog Moskve i Vašingtona, sa sopstvenim interesima, sigurno da nije u funkciji izolovanja Rusije, i sigurno da neće doprinijeti stvaranju nove mape Bliskog istoka koja bi odgovarala Americi i NATO-u.

A odlazak Erdogana u Sankt Petersburg na razgovor s Putinom sigurno će uticati i na dalji razvoj geopolitičkih odnosa na tom terenu. I treba očekivati da se Vašington neće složiti s ovim približavanjem Turske i Rusije, makar u onom dijelu koji se tiče njegovih interesa, kao što je slučaj na planu energetike, ili u vezi sa situacijom u Siriji“.

 

 

Kuda idu odnosi Rusije i Turske?

General Krga: „Ti odnosi sigurno će se poboljšati poslije predstojećeg susreta predsednika Putina i Erdogana, ali mislim da se neće tako brzo vratiti na nivo na kome su bili pre obaranja ruskog aviona.Mnoge veze su u međuvremenu pokidane, a i Rusi sada imaju barem dva dodatna aduta na svojoj strani, a to su Erdoganovo izvinjenje zbog obaranja aviona i činjenica da se Turska danas nalazi u veoma nepovoljnom okruženju i da prosto vapi za kakvim-takvim osloncem. Ukoliko Rusi to budu umeli vešto da iskoriste — a treba računati da hoće — sigurno je da će do otopljavanja odnosa među njima doći“.

Osim odnosa sa Rusijom i Izraelom, Erdogan najavljuje saradnju i sa Iranom. Ovo bi, smatra Zoran Milivojević, doprinijelo smirivanju situacije na Bliskom istoku, uz napomenu da je Erdoganu sada, pored ostalog i zbog kurdskog pitanja, u interesu da radi na takvom smirivanju situacije jer bi inače, kaže naš sagovornik, i sama budućnost Turske u kraćem i srednjem roku bila dovedena u pitanje.

Zabrinuti zbog približavanja Turske geopolitičkim suparnicima Sjedinjenih Država kao što su Rusija i Iran, pojedini američki komentatori izrazili su zabrinutost da bi Turska — s drugom po veličini armijom u NATO-u, koja je i glavna osovina njegovog južnog krila — čak mogla i da napusti zapadnu vojnu alijansu. Međutim, da li je takav razvoj događa realan?

 „Mislim da to nije realno“, kaže Branko Krga. „To u ovom trenutku nije u interesu ni same Turske, a pogotovo ne Zapada, i Zapad ima dovoljno instrumenata da se osigura da do toga ne dođe… I Turska veoma dobro zna da bi njen položaj brzo mogao da se poremeti ako bi počela bitno da djeluje protiv interesa Zapada“.

 

A šta je sa Balkanom? Koliko će Turska u budućnosti biti u stanju da se fokusira na Balkan?

General Krga zaključuje: „Turska će nastojati da održi pozicije koje je u prethodnom periodu zauzela na Balkanu.

Ali to će nastojanje svakako biti slabije, jer im prioritet sada nije ovaj prostor, već sređivanje unutrašnje situacije i odnosa sa velikim silama.

A što se budućnosti tiče, to će zavisiti i od niza drugih geopolitičkih činilaca koji djeluju i ovdje i u Turskoj“.

(Global CIR/Sputnjik)

NOVA GEOPOLITIČKA SLAGALICA BLISKOG ISTOKA: Erdogan je u prošlosti otvorio previše frontova, a vrijeme se ne može vratiti unazad!

Foto/Video, Intervju, Slider, Vijesti |
About The Author
-