Snimak koji smo čekali 24 godine: Kako su se beogradski rokeri iz kamiona borili protiv rata

“Mir, brate, mir!”, orilo se te mračne 1992. ulicama Beograda, sa kamiona kojim su rokenrol heroji krenuli da šire svoju poruku protiv bezumlja rata. Sada, premijerno, možemo da vidimo kako je ta akcija izgledala iz njihove perspektive.

“RIMTUTITUKI uživo na kamionu u Beogradu!!!!! Snimak sa kamere koja je bila sa nama na kamionu. PREMIJERA. Paribrejkers, EKV, Električni orgazam LIVE. 8 Mart 1992.”, napisao je Srđan Gojković Gile podelivši ovaj snimak sa Youtubea, koji će mnoge naterati da se naježe.

Savremenike, jer dele taj momenat u kojem su rokenrol heroji podigli glas protiv beznađa u koje je zemlja srljala, ali i mlađe generacije, koje su odrastale na toj “legendi”, a u TV prilozima mogle da vide samo inserte i stare fotografije.

Te 1992. počela je opsada Sarajeva i cela Jugoslavija je krenula da puca po šavovima. I dok se situacija zatezala sa svih strana, mladićima pristizali vojni pozivi, a veze među ljudima pucale, u Beogradu je grupa muzičara rešila da podigne svoj glas protiv svog tog besmisla i bezumlja rata, otvoreno se suprotstavivši vlasti i ratno-huškačkom izveštavanju državnih medija.

I to opasna ekipa muzičara – bend Rimtutituki okupio je članove tada najuticajnijih rokenrol bendova – Partibrejkersa, Električnog Orgazma i EKV-a. Zoran Kostić Cane, Nebojša Antonijević Anton, Borko Petrović, Srđan Gojković Gile, Goran Čavajda Čavke, Zoran Radomirović Švaba, Ljubomir Jovanović Jovec i Milan Mladenović udružili su snage i preuzeli na sebe ne samo “osvešćivanje” Beograđana, već i slanje poruke mira širom Jugoslavije. Ona je bila spakovana u pesmu “Slušaj ‘vamo”, za koju su muziku uradili Milan, Anton i Gile, dok je tekst napisao Cane.

– Među prvima smo im pokazali srednji prst… Mir, brate, mir, to je bila jedina solucija u to vreme za nas – ispričao je Cane.

Bez dozvole za javni nastup, spakovali su opremu u kamion i krenuli da kruže ulicama Beograda uživo nastupajući i šireći slogane kakvi su “Mir, brate, mir”, “Ispod šlema mozga nema”, “Manje pucaj više tucaj”… Prolaznicima su delili i letke, bedževe…

Drugi koncert, za koji je dobijena dozvola, organizovan je na Trgu Republike u Beogradu, kad su učesnici poslali poruku vlastima „SOS – mir ili ne računajte na nas!”, tražeći zaustavljanje rata u Bosni i Hercegovini.

Znamo šta se sve dešavalo posle. I znamo da muzika iz kamiona nije uspela da nadjača ratne pucnje. Ali, “Slušaj ‘vamo” ostala je “himna” pobune, dokaz da je bilo onih koji to nisu želeli da prećute, da je bilo onih koji su se u jednom užasnom vremenu borili za zdrav razum i ljudskost…

“Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao” (Milan Mladenović).

Slušaj ‘vamo!

Mir je najlepša devojka koju ne može imati svako
Ako ne mogu da letim, ja neću da puzim
Jer kad puzim, ja ne mogu da guzim
Mir! Mir, brate, mir!

Nećemo da pobedi narodna muzika
Više volim tebe mladu, nego pušku da mi dadu
Mir! Mir, brate, mir!

Prljave borbe u ljubavne torbe
Manje pucaj, više tucaj
Mir! Mir, brate mir!

Suviše si mlad da bi popio ‘lad
Ispod šlema mozga nema
Mir! Mir, brate mir!

Kuda svi nemoj i ti
Jer ko izda biće prokleta pizda
Mir! Mir, brate, mir!

Ne možeš pobeći od nečeg što je tu
Sveprisutno…
Mir! Mir, brate, mir!

Rimtutituki…

Koliko vas još ima?
Koliko vas još ima?
Na parove razbrojs’!
Prvi! Drugi! Prvi! Drugi!..

You must be logged in to post a comment Login

X Close
error: Content is protected !!