TUGA U GORAŽDU: MUHAMEDOVA SMRT NEKA JE NA SRAMOTU ONIMA NA VLASTI

homoras-dzenaza

Nekoliko stotina Goraždana oprostilo se prekjučer od Muhameda Homoraša, demobilisanog borca koji je u petak izvršio samoubistvo. Ni jaka kiša koja je padala cijeli dan nije mogla prikriti suze i bol zbog načina na koji je bivši pripadnik 31. drinske i 808. oslobodilačke brigade ARBiH, čije srce više nije moglo podnijeti ogromnu nepravdu i tugu, odlučio napustiti ovaj svijet.

Muhamed je posljednji od petorice braće Homoraš koji odlazi prerano, a vječni smiraj pronašao je u mezarju u kojem počivaju njegova braća i majka Hajrija.

Najteži udarci 

– U šoku smo. Za njegovu smrt kriva je država, niko drugi. Izgubio je braću, ni posao nije mogao dobiti, i više nije mogao – kazala nam je Muhamedova bratična Elvedina Homoraš.

Muhamed je dijete iz porodice s desetero djece, koju je otac vrlo rano napustio. Tokom agresije na BiH izgubio je trojicu braće. Adem je poginuo od tenkovskog projektila na Mišjaku. Avdo je prije rata radio u Dubrovniku, ali je pješice došao u opkoljeno Goražde kako bi ga branio. U jednoj od akcija je ranjen i zarobljen.

– Kasnije smo našli njegove kosti i utvrdili da je živ zapaljen. Muhamed ga je na identifikaciji prepoznao po bijelim „Adidas“ čarapama koje mu je majka Hajrija tog dana dala da obuje – kaže Safet Kudin, Muhamedov prvi komšija.

Treći brat Adil poginuo je tokom ofanzive na Goražde. Adem je odlikovan „Zlatnim ljiljanom“, a ulica u kojoj su odrastali danas nosi ime Braće Homoraš.

Zla sudbina porodicu nije napuštala. Četvrti Muhamedov brat, Ekrem, umro je nedavno od posljedica raka kostiju. Bio je to jedan od posljednjih, najtežih udaraca. Muhameda je pogodilo i to što nije primljen za portira u BPK, za kojeg je aplicirao, a navedeno je da je njegova dokumentacija bila „neuredna jer nije svojeručno potpisao svoju prijavu na javni oglas“.

– Bio je dobar majstor, ali se žalio da više ne može raditi teške poslove. Neko konačno treba pomoći boračkoj populaciji koja je zaboravljena. Borci se ne eksponiraju, oni nisu u javnosti, skriveni su i šute dok ne dođe do ovakve situacije – govori kroz suze Muhamedov najbolji prijatelj Senad Hodo.

Ovo je tragedija za Goražde i državu u kojoj živimo, ističe Adis Kudin dodajući da borci to nisu zaslužili, jer ljudima poput rahmetli Muhameda ova zemlja nije omogućila ni posao dostojan čovjeka.

– Neka se stide oni koji trebaju – kaže on.

Zaposlenje djece 

Porodica, prijatelji i sugrađani očekuju da bar posljednja Muhamedova želja, navedena u oproštajnom pismu, bude ispunjena – da njegov sin Aldin dobije posao, a Abdulahu i Arminu da se pomogne da završe školovanje.

– Demobilisani borci su u najtežoj situaciji i dajte da ove vlasti konačno nešto poduzmu, jer borce potcjenjuju paketima i vrećama brašna. Neka je nasramotu vlastima zbog ovakvog odnosa, oni nemaju kud pred Allaha – rekao je ratni komandant 1. bataljona 31. DUB, pukovnik u penziji Salko Rogo.

Pršeš: Pogazili su nam dostojanstvo 

Koliko još očeva, braće i poznanika koji ne mogu opstati u sistemu gdje vlada zakon podobnog, a ne sposobnog, mora da napravi ovako nešto ili da se zapali da bismo shvatili da nas sutra čeka ista sudbina, pita se Muhamedov prijatelj Selim Pršeš.

– Pogazili su nam dostojanstvo, ubili volju za životom. Pogledajte koliko sinova i kćeri heroja ovoga grada danas radi na državnim funkcijama i kome je ova država obezbijedila egzistenciju. Ne znam šta više treba da se desi da bi se ovaj uspavani narod probudio i rekao: „Dosta!“. Dokle ćemo nijemo posmatrati kako nam najdraži odlaze – dodaje Pršeš.

You must be logged in to post a comment Login

X Close
error: Content is protected !!