Iako COVID-19 kod dece ne poprima ozbiljne razmere, u smislu razvijanja težih simptoma bolesti, ona se itekako mogu inficirati i oboleti, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa doktor Barun Matema, naučnik i istraživač infektivnih bolesti na Univerzitetu Kolumbija u Sjedinjenim Američkim Državama.

 

 

 

“Rekao bih da očigledno rizik uglavnom postoji kod starijih. Kada kažem rizik, mislim na rizik od težeg oboljevanja ili lošeg ishoda, ali deca se svakako mogu inficirati i imati lakše simptome bolesti”, kaže za RSE dr Matema.

 

 

On navodi da postoji više teorija o tome zbog čega su deca manje na udaru virusa, ali i da mere opreza i pojačane higijene treba da primenjuju svi, kako odrasli i rizične kategorije, tako i najmlađi.

 

 

– Veoma je zanimljivo iz onoga što smo videli prvobitno u Kini, najviše infekcija koje su dovele do ozbiljnijeg oboljevanja je registrovano kod starijih. Otprilike oko šest odsto infekcija koje su dovele do ozbiljnog oboljevanja je registrovano kod dece, tako da kod njih većim delom bolest ne poprimi užasne razmere, iako se ta slika menja kako ova epidemija raste. Došli smo do saznanja o priličnom broju mlađih pojedinaca koji su se zarazili korona virusom, i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropi. Informacije koje imamo se menjaju i menjaju se brzo. Rekao bih da očigledno rizik uglavnom postoji kod starijih. Kada kažem rizik, mislim na rizik od težeg oboljevanja ili lošeg ishoda. Deca se, međutim, svakako mogu inficirati i imati lakše simptome bolesti.

 

 

Zbog čega ovaj virus, čini se, štedi decu na neki način?

 

To je veoma interesantno. Opet moram naglasiti da neka deca zasigurno mogu oboleti i imati simptome, koji ne moraju biti ozbiljni. Ipak, neki simptomi mogu biti ozbiljni, to može biti, primera radi, blaga upala pluća, što nije trivijalno. Postoji više konkurentskih teorija o tome zašto deca izgleda ne oboljevaju od ove bolesti.

 

 

Dakle, virusu koji je nazvan SARS-CoV-2 je potreban određeni receptor, koji se zove ACE-2 receptor koji se nalazi u plućima. To je virusu potrebno, da tako kažemo, da uđe [u ćelije]. Jedno od razmišljanja jeste da kod dece taj određeni receptor nije dovoljno razvijen. Virus ne ulazi efikasno u sistem, duboko u pluća, samim tim verovatno ne dovodeći do razvoja ozbiljne bolesti. To je jedna teorija.

 

 

Druga teorija je da deca, generalno, imaju zdravija pluća i to je veoma važan faktor. Svakako to znamo iz nekih ranih podataka iz Kine, da je ishod bolesti kod ljudi koji su pušači ili koji imaju neke druge plućne bolesti loš.

 

 

Postoje li neke grupe dece koja su pod većim rizikom od komplikacija?

 

Verujem da deca koja imaju druge imunosupresivne hronične bolesti, svakako mogu biti pod rizikom. Nismo do sada videli čvrste dokaze, ali opet iako su brojke globalno velike, mi nemamo podatke koji bi nam ukazali na to koje grupe dece bi mogle biti pod većim rizikom. Neko bi mogao pomisliti da deca sa bolestima pluća, deca sklona upalama pluća, možda sa astmom takođe, mogu imati ozbiljniji i teži ishod.

 

 

Uprkos činjenici da je stopa smrtnosti najviša kod, kako ste rekli, starijih osoba, veliki broj zemalja izveštava o većoj stopi infekcije kod mlađe populacije, uključujući i decu. Kako to objasniti?

 

Verujem da to ima veze sa tim da stariji ljudi, generalno, imaju mnogo drugih zdravstvenih tegoba koje se nameću, uključujući bolesti pluća, hipertenziju, dijabetes, razne tegobe koje, da kažemo, otežavaju oporavak. Kod mlađih osoba i svakako dece, takođe, veći su izgledi da ishod bude bolji. Opet, i dalje mogu razviti bolest i prilično se razboleti, kao što nam je poznato iz podataka o pojedincima, primera radi, tridesetogodišnjaka ili dvadesetogodišnjaka koji su se veoma teško razboleli, a nekima je bio potreban respirator, ali postoji tendencija da je kod njih ishod [bolesti] bolji ako bismo poredili.

 

 

Mislim da postoje izveštaji koji ukazuju suprotno ili neki preliminarni izveštaji koji sugerišu da veoma mala deca mogu biti pod rizikom ukoliko razviju simptome u odnosu na decu koja su možda malo starijeg uzrasta. Opet, ovo je oblast koja se izuzetno brzo razvija i informacije se smenjuju prilično često.

 

 

Kada bi trebalo testirati dete?

 

Mislim da je to zaista dobro pitanje. Iz mog ugla, mislim, i opet to zavisi od mesta gde živite, dete bi trebalo testirati ukoliko ima simptome, i možda ukoliko možete da zamislite da je kod nekog od vaših ukućana dijagnostikovan korona virus, onda ste možda u povećanoj pripravnosti da se uverite da dete nema ili da neće razviti simptome. Ali, ponavljam, u zavisnosti od toga gde živite i kakva je politika testiranja, sigurno ovde u Sjedinjenim Američkim Državama, ukoliko nemate nikakve simptome, nema razloga da se testirate.

 

 

Da li roditelja treba da preduzmu neke posebne mere kako bi zaštitili svoju decu?

 

Da, mislim da bi trebalo da uradimo isto ono što bi trebalo da radimo kako bismo zaštitili sebe i svoju porodicu. Držanje distance je važno, nema potrebe da to kažem, često pranje ruku, možda nije najsofisticiraniji način delovanja, ali je, u stvari, veoma, veoma efikasan. Deca svašta diraju rukama i onda često stave ruke u usta, tako da to sigurno. Znam, jer i sam imam dvoje male dece, tako da to je ono čemu ja pribegavam.

 

 

Podaci ukazuju na to da se trudnice takođe mogu zaraziti korona virusom. Da li u tom slučaju virus takođe inficira plod?

 

To je zaista jedna stvar koja nas zabrinjava. Prvobitni podaci su sugerisali da nije bilo dokaza o postojanju korona virusa u amnionskoj tečnosti [plodove vode] kod trudnica, što je ukazivalo na to da možda ne može doći do prenošenja na fetus iako postoji jedna manja studija rađena u Kini koja sugeriše da bi moglo doći do transmisije, ali uzorak je bio veoma mali.

 

 

I, znate kako, deluje verovatno. Oba scenarija su moguća.

 

 

Mislim da nam to govori da je to nešto što zaista moramo da razmotrimo, jer je trudnoća i za majku i za dete koje treba da se rodi osetljiv period. Podaci, međutim, nisu u potpunosti jasni.

 

 

Kako gledate na situaciju u nedeljama ili mesecima pred nama?

 

Opet zavisi od toga gde se nalazite. Ono što vidimo jeste da u različitim delovima sveta možda odakle moguće dolazi virus, u Kini, a zatim i u Južnoj Koreji, Italiji, vidimo različite talase i svaka država prolazi kroz različite talase, ozbiljan talas [virusa] u ovom momentu prolazi kroz Evropu i prilično ozbiljan i narastajući talas besni i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne vidimo dokaze, makar u SAD, da je dostignut vrhunac, tako da još čekamo da vidimo vrhunac.

 

 

Neki ljudi procenjuju da će se to desiti za nekoliko nedelja, ali to su procene, [broj] neće opadati dok ne dostignemo vrhunac, a šta je taj maksimum i kada će nastupiti – ne zna se u potpunosti, ali, znate, procene idu negde od dve do četiri nedelje. To je procena sa kojom su ljudi izlazili. Ali, ne zaboravite, to ne znači da će posle toga nestati, tada samo kriva ide nadole, ne spušta se momentalno. To će potrajati.

 

 

Američke vlasti su upozorile da bi više od 200.000 ljudi moglo umreti od korona virusa. Kako se to može zaustaviti ili sprečiti?

 

Nema potrebe da kažem da je to zaista zabrinjavajući broj. Teško je reći. Po mom skromnom mišljenju, šta god da smo radili do sada treba da nastavimo da radimo, ali bolje i jače. Ne treba samo da zaštitimo naše velike gradove, poput Njujorka, Detroita i Čikaga, već takođe i manje gradove, jer ovo dosta liči na požar, odnosno pomeraće se, kretaće se sa ljudima gde god oni budu išli.

 

 

Ako jedna oblast ima veoma stroge mere o distanciranju, zatvaranju škola, a drugi manji grad nije uveo takve mere, epidemija može buknuti svugde. Dakle, mora postojati veoma dosledna politika. Svakako moramo sačuvati živote, što zahteva da imamo odgovarajuće krevete i medicinsku opremu i ono što je izuzetno važno – zaštitnu opremu za naše medicinske radnike.

 

 

Kako biste uporedili brojke sa brojem ljudi koji obole od sezonskog gripa, na primer?

 

Tradicionalni [sezonski] grip je prilično ozbiljan i znamo da je veoma ozbiljno oboljenje kod starijih osoba i iz više uglova. Mislim da je jedna stvar o kojoj moramo razmišljati kada upoređujemo ove dve bolesti koje se dešavaju često, čak uključujući druge korona viruse usled kojih dobijemo prehladu – ovo je sve novo. Kada vidimo da se nešto novo pojavilo, ishod i dodatno opterećenje sistema može biti veoma razorno.

 

 

Ako ga uporedite, primera radi, sa sezonskim gripom, makar ovde u SAD, to potencijalno može za posledicu imati višestruko više slučajeva sa lošim ishodom, kada kažem loš ishod, mislim na smrt. Takođe i opterećenje sistema, ne samo na ekonomski sistem, već zdravstveni sistem – može biti razorno za ljude koji nemaju korona virus, ali imaju druge razloge da leže u bolnici.

 

 

Postoji li nešto što biste posebno naglasili?

 

Ljudi treba da ostanu snažni i, što je najvažnije, da pokušaju da misle na zajednicu. Svi smo u ovome zajedno tako da naši potezi kao pojedinaca zaista znače ljudima oko nas. Možda ne znamo kakav uticaj to ima na njih, ali znamo da na naše komšije, ljude u našem susedstvu koji su možda ranjiviji u odnosu na ovu bolest može imati loš ishod.

 

 

Moramo zaštititi sebe, ali ne samo zbog nas, već i zbog zajednice. Možda je ovo šansa za čovečanstvo da se preispita.

 

(Kurir.rs/RSE)

DA BI VIRUS UŠAO U DEČJA PLUĆA TREBA MU JEDNA STVAR! Intervju ovog doktora svaki roditelj mora da pročita! SVE O KORONI!