PROFESOR NIKOLA SAMARDŽIĆ: “Rusija je ključni činilac razaranja demokratije, institucija, javnosti i evropske perspektive u Crnoj Gori i Srbiji”

Budućnost koja predstoji je i lična. Vučić, Dačić, Vulin, Đilas, Jeremić, Demokratska stranka i Patkice (regionalni partneri pučističke URA-e), patološki i inferiorno preziru, mrze, odbacuju EU i SAD, demokratiju, slobode, tržište i konkurenciju, individualizam u kulturi, umetnosti, privatnosti, i dalje hine kako su u ratu protiv NATO-a.

 

 

Piše: Nikola SAMARDŽIĆ

 

Puzeći državni udar u Srbiji se odvijao preuzimanjem institucija koje su u ustavnom i zakonskom okviru nezavisne od izvršne vlasti, i ukidanjem javnosti tako da većina nije u stanju, ili se ne usuđuje, da definiše, i u tom smislu se opredeli, bilo koji prosvećen racionalni interes. Tako je Srbija ostala bez većine za EU. Nakon neuspelih pokušaja puča, u Crnoj Gori je državni udar izvela vladajuća koalicija koja deklarativno zastupa svako načelno mišljenje u stav, a zapravo je mehanizam rusko-srpskog uticaja mantijaško-ibeovske iredente. Ciljevi koje će tek ostvariti biće napuštanje NATO-a i odustajanje od EU, a gašenje javnog mnjenja je u toku.

 

 

U Srbiji je opozicija samo replika vlasti, i pameti i interesa dominantnih elita pozicioniranih na nasleđu političkog nasilja i sovjetskog opredeljenja nacionalizma i komunizma. Opozicija je tužna skupina ostataka onih koji su profitirali na atentatu 2003, zatim i kosovarenju i predaji Srbije Ruskoj Federaciji 2008, da bi potom sve učinili da se vrati koalicija radikala, socijalista i julovaca svih boja, onih istih čije su ratne i civilne zločine relativizovali i učinili ih dugoročno legitimnim. U Crnoj Gori opozicija kasni za događajima, pasivna i samo reaktivna. Bez društvene podrške koja će javno demonstrirati nezadovoljstvo i zahteve za budućnost, i bez jasnog dogovora o prioritetima, crnogorska opozicija će verovatno i posle narednih izbora, ako ovako nastavi, ostati u opoziciji.

 

 

Političke promene koje podrazumeva okončanje jugoslovenske dezintegracije i povratak na put integracije u EU nisu moguće bez uključivanja EU kako bi se javna politika vratila u trasu zakonitosti, sekularizma i racionalnog promišljanja javnog interesa. EU je bila pasivna i bezidejna, tolerisala organizovani kriminal i korupciju, prepuštena, i sama, malignim uticajima Rusije i Kine, sve dok se 24. februara 2022, kad je Putin napao Ukrajinu, nije suočila i sa izazovima njenom opstanku, i sa samom sobom, sa svim svojim slabostima. Zato je odbrana Ukrajine borba za slobodu svih nas, i onih koji svoju potrebu za slobodom u ovom trenutku nisu u stanju da iskažu.

 

 

Pobeda u Ukrajini otvoriće put Rusiji da nastavi da deli EU i učini je beznačajnijom od trenutnog stanja njenoga sporog buđenja. Suprotno tome, pobeda Ukrajine otvoriće proces podela u Ruskoj Federaciji čija će dezintegracija, između ostalog, biti ishodište politike kojom postala pretnja evropskom miru i bezbednosti. Slično je prošla Srbija tokom proteklih 35 godina. Štaviše je njena memorandumska doktrina model mišljenja kojim se poslužio Putin obnavljajući sovjetsku imperiju. I zato su ovdašnje matrice postupanja opšteg karaktera.

 

 

U ovom trenutku je nastavak ratnih operacija jedina izvesnost. Nakon godinu dana ogromnih žrtava i razaranja, Rusija i Ukrajina ne mogu lako pristati na kompromis. Inicijalna pomoć SAD i UK Ukrajini bila je kupovina vremena dok se EU ne pokrene. Napad Rusije na Ukrajinu, i onaj 2014, i onaj 2022, pretnja je pre svega evropskoj bezbednosti i demokratiji. Štaviše, obe strane, ruska i ukrajinska, žive u različitim, kontradiktornim, razumevanjima stvarnosti. Ukrajina zahteva potpuno povlačenje svih ruskih trupa sa ukrajinske teritorije koja je nastala raspadom Sovjetskog Saveza krajem 1991, zatim reparacije, istragu ratnih zločina, krivično gonjenje ruskih lidera i EU-NATO članstvo. Rusija očekuje, za mir, međunarodno priznanje aneksija ukrajinske teritorije, i dalje obećava „demilitarizaciju“ i kako će „denacifikovati” Ukrajinu. Nakon godinu dana krvavog sukoba Kijev ne može povući zahtev da se Ukrajini vrate sve teritorije okupirane 2014. Bajden je podrškom takvom stavu zapravo ostavio EU bez odstupnice, pošto su zapadni evropski zvaničnici bili skloni popuštanju Moskvi, dok je istočnoevropski deo EU bez Mađarske iskazivao solidarnost od prvog dana agresije, čime su, u međuvremenu, u samoj EU formirana dva bloka strateškog opredeljenja. Pobeda Ukrajine podrazumevaće i ulazak u EU i NATO, čime će svi Putinovi postupci od dolaska na vlast biti obesmišljeni.

 

 

Rusija je ključni činilac razaranja demokratije, institucija, javnosti i evropske perspektive u Crnoj Gori i Srbiji u procesu čiji se kontinuitet jasno prati od 2016, kad je Rusija konsolidovala okupacione teritorije u Ukrajini. Da li će EU ostaviti Zapadni Balkan u sferi ruskog uticaja i nakon ruskog poraza u Ukrajini, u nekoj vrsti kažnjeničkog statusa, ostaje jedno od otvorenih pitanja, zasnovano pre svega na sklonosti evropskih zvaničnika da se kreću linijom manjeg otpora i koruptivnih očekivanja. Ogromna ljudska tragedija u Ukrajini vremenom će takvo ponašanje samo po sebi sankcionisati. Tim pre opozicija u Crnoj Gori i Srbiji ostaje bez manevarskog prostora da okleva i kalkuliše.

 

 

Budućnost koja predstoji je i lična. Vučić, Dačić, Vulin, Đilas, Jeremić, Demokratska stranka i Patkice (regionalni partneri pučističke URA-e), patološki i inferiorno preziru, mrze, odbacuju EU i SAD, demokratiju, slobode, tržište i konkurenciju, individualizam u kulturi, umetnosti, privatnosti, i dalje hine kako su u ratu protiv NATO-a. Lojalnost sovjetskom nasleđu i karakterologiji jedino je iskreno opredeljenje. Pod njima, srećom Srbija postaje deo problema koji je Putin otvorio u Ukrajini, a Crna Gora, srećom, ima pred sobom primer koji je poslednja opomena.

 

(Gradski.me)

PROFESOR NIKOLA SAMARDŽIĆ: “Rusija je ključni činilac razaranja demokratije, institucija, javnosti i evropske perspektive u Crnoj Gori i Srbiji”

| Kolumne, Slider, Šokantno, Vijesti |
About The Author
-