PREDSTAVNICI DRŽAVNE VLASTI KAŽNJENI: Izgleda da nisu očekivali da će se obistiniti upozorenje iz Evropske komisije

Državna vlast BiH kažnjena je, zbog neprovođenja reformi, umanjivanjem za 10% novčanih sredstava predviđenih Planom rasta.

Pravila su jasna – novac iz EU fondova ide onima koji sprovedu reforme, a ne onima koji o njima samo pregovaraju. Ovo je, ujedno, i poruka iz Brisela kojom evropski čelnici demantuju izjave državnog ministra Staše Košarca, da se Plan rasta koristi kao sredstvo ucjene prema Bosni i Hercegovini. Dok je posljednji rok za popravni ispit sve bliži, pesimizam da će se i ispoštovati, sve je veći.

Predstavnici državne vlasti, čini se, nisu očekivali da će se upozorenje Evropske komisije obistiniti, ako ne ispune uslove za aktiviranje novca iz Plana rasta. No, jeste. Iznos novca namijenjen BiH Evropska komisija umanjila je za 10%, odnosno, 108,5 miliona evra. Dakle, maksimalan iznos koji sada možemo da povučemo, pao je sa 1,085 milijardi na 976,6 miliona eura. Samo je trebalo ispoštovati pravila, jasno su podsjetili iz Evropske komisije:

“Uvijek je bilo jasno da se Instrument za reforme i rast zasniva na rezultatima: partneri koji isporuče reforme mogu da koriste sva raspoloživa sredstva, dok oni koji to ne učine mogu doživjeti umanjenje sredstava“, naveli su, prenosi N1.

Brisel, na ovaj način, demantuje državnog ministra iz redova SNSD-a, Stašu Košarca, koji tvrdi da Evropska komisija vrši pritisak i postavlja političke ucjene prema BiH.

“Mnoge zemlje koje su usvojile Plan Rasta, kasnila im je uplata. Oni koji su zagovarali Plan rasta kao projekat sadašnje predsjedavajuće EK su jasno rekli da kada usvojite Plan rasta po godinama, ukoliko dio aktivnosti ne implementirate, nećete dobiti novac. To je ucjena Evropske komisije”, rekao je Košarac.

Izjave o ucjeni stvar su percepcije, kaže novinar Mladen Bubonjić. A percepcija, da se radi o nemogućim pravilima, kreira se, zapravo, zbog aktuelnih političkih opstrukcija.

“Postoji način na koji ovdašnje političke elite funkcionišu, koji samo njima pogoduje i koje, svakako, nisu u skladu s pravilima i procedurama Evropske Unije. I u tom kontekstu, naravno, stvori se ta percpecija samo da se može reći da oni ucjenjuju. Ništa drugo nego traže da se ispoštuju pravila koja su sami stavili”, pojasnio je Bubonjić.

Plan rasta, dodaju iz Brisela, nije zamjena za proces proširenja, već njegova podrška i ubrzanje. Zato je Evropska komisija BiH dala još jedan, posljednji rok – 30. septembar. Ako ni do tada ne bude dostavljena potpuna i usaglašena verzija Reformske agende, slijedi dodatno umanjenje za još 10%, odnosno, gubitak više od 200 miliona evra. Državni ministar Edin Forto, priznaje da je greška što je “Trojka” iz FBiH, za partnera, umjesto opozicije iz Republike Srpske, odabrala SNSD. Bez formiranja koalicije koja će prestati da bude kočničar, BiH nikad neće ući u EU, konstatuje.

“Primjedbe dolaze sa svih strana. Često i iz Republike Srpske. Često imate primjedbe kantona ili entiteta za stvari za koje nisu nadležni. Nekad se radi o uključivanju neke institucije u proces, nekad se radi o ključnim stvarima, nekad se radi o banalnim stvarima. Ja ću ispoštovati rok Savjeta ministara od 11. avgusta i dostaviti tekst za svoj dio, za stub digitalizacije”, navodi Forto.

Veliki dio bh. javnosti, međutim, nije optimističan da će rok iz Brisela biti ispoštovan. Drugim riječima, predstavnici državne vlasti mogli bi da padnu i na posljednjem, popravnom ispitu.

“Naravno, to se sve svodi na političku borbu. Tu, prije svega, mislim na kantone u kojima SDA ima većinu, kojima ne odgovara da se, uslovno rečeno, pripiše uspjeh na EU putu predstavnicima Trojke. Što se tiče same Republike Srpske, tu možemo vidjeti da, kad god je u pitanju, recimo, prenos ili urušavanje nadležnosti, onda dolazi do opstrukcija”, ukazuje Bubonjić.

(N1)