Ruska invazija na Ukrajinu promijenila je njemačko razmišljanje o sigurnosti. Berlin od tada nastoji podržati Ukrajinu i istovremeno ojačati vlastite odbrambene kapacitete.

 

 

 

„Rat u Ukrajini je pokazao da NATO ima nedovoljne proizvodne kapacitete. Od početka rata evropske zemlje, posebno, nastoje da povećaju svoju proizvodnju“, kaže turski vojni analitičar Caglar Kucuk.

 

 

Kako bi zadovoljila te potrebe, Njemačka traži partnere – i pronašla je jednog: Tursku, kandidata za članstvo u EU i saveznika u NATO-u. Odbrana je bila ključna tema kada se krajem oktobra Friedrich Merz sastao s predsjednikom Recepom Tayyip Erdoganom. Erdogan je rekao da će Turska nastaviti blisku saradnju s Njemačkom.

 

 

Nekoliko sedmica ranije, državni sekretar Ministarstva vanjskih poslova Johann Wadephul izjavio je u Ankari:

 

 

„Radujemo se ako naše dvije vojne industrije budu sarađivale“, dodavši: „Gotovo da se može pitati – s kim drugim?“

 

 

„Zemlja postaje manja“

 

 

U složenim geopolitičkim vremenima krug oko Njemačke postaje sve uži, kaže visoki zvaničnik iz Saveznog ureda za nabavku Bundeswehra u Koblenzu, koji je želio ostati anoniman.

 

 

„Svima nam je jasno da NATO mora da zauzme sasvim drugačiji kontekst u geopolitičkom prostoru. S obzirom na to kako se razvijaju naši sjevernoatlantski odnosi, situacija u Ukrajini, ali i odnos prema Kini – zemlja odjednom postaje relativno mala“, rekao je u razgovoru za DW.

 

 

Uprkos svim kritičnim aspektima, Njemačka u Turskoj vidi „barem jednog snažnog NATO partnera koji nije loše pozicioniran“.

 

 

Može se međusobno profitirati i učiti jedni od drugih, dodaje on, piše DW.

 

 

Vojna industrija: nova rastuća grana Turske

 

 

Godine 2022. prvi put su se četiri turske kompanije – Baykar, Aselsan, TAI i Roketsan – našle na SIPRI listi 100 najvećih svjetskih vojnih firmi. Turska vojna industrija dobija pohvale i u Njemačkoj: „Nova rastuća grana Turske“, pišu njemački mediji.

 

 

Turska može biti ne samo partner u saradnji, već i tržište za njemačku i evropsku vojnu industriju, kaže Benedikt Meng, njemački stručnjak za odbranu s dugogodišnjim iskustvom u vojnoj industriji:

 

 

„Budući da je Turska jedan od najvećih NATO partnera i ključni akter na Bliskom istoku i u Kavkazu, produbljeni odbrambeni i industrijski odnosi u okviru zajedničkih sigurnosnih interesa svakako su korisni.“

 

 

Konkretna saradnja već postoji: turska firma Repkon će od 2027. proizvoditi 155-milimetarsku artiljerijsku municiju u Njemačkoj – standardnu municiju za NATO haubice koje se koriste i u Ukrajini.

 

 

Turski mediji govore o „transferu tehnologije“, što Kucuk smatra pretjeranim, ali ističe simbolički značaj:

 

 

„Proizvodni kapaciteti Turske, spremnost na saradnju i kvalitet njenih firmi su važan resurs za razvoj evropske odbrane. U ovim okolnostima bilo bi pogrešno da Evropska unija isključi Tursku.“

 

 

Njemačka počinje prepoznavati vrijednost Turske za evropsku sigurnost.

 

 

Odnosi se mijenjaju

 

 

Nakon godina političkih tenzija – uključujući upotrebu njemačkih tenkova u sjevernoj Siriji – odnosi se mijenjaju. Njemačka je 2017. premjestila svoje Tornado avione i tanker iz Incirlik baze u Jordan.
Danas se Turska ponovo vidi kao partner, dok kritike zbog kršenja ljudskih prava postaju tiše.

 

 

„Naravno da Turska mora da pokrene demokratski proces. Ali iskreno – šta na kraju ostaje? I SAD mora isto. Pa nećemo reći SAD-u: Nećemo više kupovati tvoje oružje jer deportuješ ljude“, kaže zvaničnik Bundeswehra.

 

 

Turske bespilotne letjelice za Evropu?

 

 

Turska se međunarodno etablirala zahvaljujući moćnim i cjenovno dostupnim dronovima. Igrali su ključnu ulogu u ratu u Nagorno-Karabahu i koriste se u Ukrajini. Poljska i Rumunija ih već posjeduju.
U junu su italijanski Leonardo i turski Baykar osnovali zajedničku firmu.

 

 

Njemačka „definitivno treba da pogleda turske dronove“, kaže isti zvaničnik.
„Turska je tu prilično napredovala. U smislu tržišne analize i mogućnosti saradnje, Turska je igrač s kojim bi se hitno trebalo razgovarati.“

 

 

„U oblasti dronova i drugih letećih platformi, Turska je razvila značajno znanje koje može biti dio zajedničkih projekata“, potvrđuje Meng.

 

 

U TB2 dronovima već se koristi njemačka tehnologija – poput senzora.

 

 

Kucuk ističe:

 

 

„Rastući proizvodni kapaciteti Turske jačaju i NATO. Primjer su naoružani dronovi: dok Evropa još razvija Eurodrone, Turska već ima dva slična sistema. Ako Evropa iskoristi te kapacitete, ojačaće svoju odbranu.“

 

 

Turska bi uskoro zaista mogla da brani Evropu: Evropska komisija je u oktobru potvrdila da je primila zahtjev Turske za učešće u programu Security Action for Europe (SAFE) i da ga razmatra.

 

 

Turska ima drugu najveću vojsku u NATO-u, odmah iza SAD-a.

 

(DW)

Nijemci priznali: Turska stoji kao posljednja linija odbrane cijeloj Evropskoj uniji