Popov je u razgovoru za „SB“ otkrio i detalje vezane za Milorada Dodika kojeg osobno poznaje, te komentirao proglašenje Dana žalosti u RS-u 1. marta na Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine.

 

 

 

Aleksandar Popov, predsjednik novosadskog Centra za regionalizam i počasni građanin Grada Sarajeva, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o aktualnim događajima u regionu i reakcijama političara iz Srbije i bh. entiteta Republika Srpska, nakon eskalacije sukoba na Bliksom istoku.

 

 

Popov je u razgovoru za „SB“ otkrio i detalje vezane za Milorada Dodika kojeg osobno poznaje, te komentirao proglašenje Dana žalosti u RS-u 1. marta na Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine.

 

 

Razgovarao: MARIO ILIČIĆ

 

 

Svjedočimo eskalaciji sukoba na Bliskom istoku, žestokim udarima Izraela i SAD-a na Iran, i odgovore Irana koji napada izraelske gradove i američke vojne baze u susjednim zemljama. No, zanimljive su i reakcije političara na Balkanu kada je u pitanju sukob u Zaljevu.

 

 

Kako komentirate istup Aleksandra Vučića, koji je poslao poruke podrške iranskom narodu?

 

 

Prvo, s jedne strane mogu da razumem jer je reč o dva autoritarna režima. To je dosta kontradiktorno zato što je on u dobrim odnosima sa izraelskim rukovodstvom, sa Izraelom, čak ima i savetnike političke iz Izraela.

 

 

S druge strane, Vučiću nije baš najzgodnije da se i dalje zamera Trumpu i Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom da nije sa njima u ljubavi. Sad se samo čeka, nakon onog zakona o bezbednosti koji je usvojen u decembru u Americi, koji se odnosi na Balkanu, a Srbija je posebno apostrofirana kao zemlja u kojoj je ugrožena demokratija. Mislim da je Trump na osnovu tog zakona dužan u određenom roku da uvede i sankcije onim zemljama i rukovodiocima tih zemalja koje su na neki način apostrofirane u tom zakonu.

 

 

To još nije desilo, ali očigledno da Vučić koji je pokušao da se dodvori američkom predsedniku, setimo se rušenja zgrade Generalaštaba i ustupanja Trumpovom zetu, zatim kad je pokušao da se prošvercuje na Floridi na konvenciju republikanca, sve to pokazalo se da bez obzira na to koliko on koristio Grenella kao lobistu, a ulažamo mi pare i u neke druge lobby grupe, da to nema rezultata i mislim da od Amerike možemo očekivati neugodna iznenađenja za naš establišment. Ovde je možda poruka upućena i domaćem stanovništvu. Jer, bez obzira na taj represivni režim u Iranu koji je ubio više od 2000 protestanata u onim protestima koji nisu davno bili, i ovde su ljudi isto ogorčeni, tako jednom bahatošću Amerike i Izraela, da izigravaju svetskog policajca. Tamo otmu predsednika, pa ga vode u Ameriku da mu sude, ovde ubiju verskog vođu i bivšeg predsednika, i tako dalje…

 

 

To sa gledišta normalnog čoveka ovde nije nešto što je u skladu sa bilo kakvim međunarodnim poredkom, niti sa nekom pravdom. Bez obzira na to što je taj režim represivan. Taj je režim za Vučića bratski kao i Orbanov, samo na drugi način.

 

 

Po autoritarnosti kakav je kod nas ovde u Srbiji. Kažem, teško je protumačiti sve to.

 

 

Još je zanimljiviji istup Milorada Dodika koji je stao na stranu Izraela i SAD-a?

 

 

On je aboliran od onih sankcija uz uslov da se ne zamera dalje SAD-u.

 

 

Pošto je Izrael najbliži saveznik SAD-a, sve je jasno.

 

 

Doskora Milorad Dodik se “kleo” u Beograd i zaklinjao se kako će bh. entitet Republika Srpska slijediti službenu politiku Beograda, a sada je napravo novi zaokret. Kako to komentirate?

 

 

Dodika ja znam lično. Ima nekoliko Dodika. Prvo, Dodik koji je bio komunista, pa Dodik koji je bio reformista, pa onda Dodik koji je postao nacionalista. 2000. godine mi smo imali u februaru predsesiju Igmanske inicijative gde je bilo reči o bilateralnoj saradnji i odnosima između tadašnje SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine. Tada su još oni bivši režimi bili na vlasti. Dodik je tada nama ustupio Banske dvore i lično je govorio na toj našoj sesiji.

 

 

Ono što je on tada rekao, 2000. godine, ja mogu da potpišem sada sa obe ruke. Međutim, on je doživljavao razne metamorfoze. 2006. godine on je uzjašio nacionalističkog konja i on ga je vodio kroz dalju njegovu karijeru. Ja se sećam kad je bio na jednom dočeku pravoslavne nove godine, tamo 2005. ili 2006. godine, kako je uz Koštunicu i Velju Ilića bio i kako su pocupkivali uz Cecu Ražatović. Onda je bio dobar sa Tadićim i Koštunicom, nakon toga i s Vučićem…

 

 

Dodik je stao na stranu Izraela koji je priznao Kosovo, što još možemo očekivati od predsjednika SNSD-a?

 

 

Kad su političari u pitanju, može se svašta očekivati. Ima, doduše ljudi koji su pravi državnici, ali ovo je jedno šibicarenje, zapravo.

 

 

Od Dodika me ništa ne iznenađuje. Tako da ni ovo što je podržao Izrael.

 

 

Dodik za vreme rata ipak nije bio na ratnoj liniji, nego protiv. Znam da se u Perugi u Italiji tajno sastao sa predstavnicima Bošnjaka usred rata.

 

 

Dakle, on je mogao da uđe u istoriju kao čovek pomirenja, kao čovek koji je doprineo stvaranju multietničke Bosne, itd. Međutim, sve suprotno od toga je desilo. On je terao srpski inat u najgoroj varijanti, nepotrebno i prema međunarodnoj zajednici. Ali sve ima svoj kraj. I na kraju, kad je video da te američke sankcije ozbiljno mogu da naškode, onda je vidio da mora da promeni ploču i on je to olako uradio. Cvijanovićka je odradila taj pripremni deo posla, a onda je on, naravno, uradio ono što se od njega tražilo. Dakle, verni Putinov saveznik Dodik, koji je bar dvaput godišnje bio u Moskvi, saveznik Vučićev i Beograda, on je odjednom počeo da gleda ono što je njemu u interesu.

 

 

Vučić u komentarima sukoba na Bliskom istoku ide „niz dlaku“ Rusima, a Dodik radi sve suprotno. Je li ovime poljuljan Dodikov odnos s Rusima i ruskim igračima u Srbiji poput Aleksandra Vulina?

 

 

Već je viđeno da je Dodik bivši igrač, ono kao kad maratonci trče počasni krug, zapravo, on sada igra na kartu da se koliko toliko održi na političkom terenu, makar kao predsednik stranke, ako nije predsednik Republike Srpske.

 

 

Ali to je sada već vidljivo, taj raskol. Vulin se nešto primirio u zadnje vreme, nije dao nijednu izjavu o „srpskom svetu“, nisam ga video ni da je bio u poseti u Moskvi, nije na nekoj značajnoj državnoj funkciji, nije ni član vlade, ni neke ozbiljnije institucije, ali on je i dalje čovek od poverenja Vučićev.

 

 

Bilo je više izjava i spoljne sužbe bezbednosti Rusije na račun Srbije, posebno oko slanja municije Ukrajini, ali i oko nekih drugih stvari.

 

 

I Marija Zaharova je takođe u više navrata kritikovala našu zemlju, tako da se našoj vlasti sada polako izmiču jedna po jedna stolica. Ovde prvo na domaćem terenu, evo, sad su veliki protesti poljoprivrednika u Nišu. Vučiću su se izmakle tri stolice. Evropska unija je Vučića i ovaj režim pročitala. Prošlo je vreme Angele Merkel kada su tolerisali sve što je on radio prema nama, to je bilo to vreme takozvane stabilokratije. Vučić je kao i Milošević, jedno vreme, sećate se da je bio „faktor mira“, a onda je on odjednom postao „balkanski kasapin“ i onda su mu okrenuli leđa, i to je dovelo do konačnog njegovog političkog kraja 2000. godine.

 

 

Tako da je Vučić tu na silaznoj putanji, još mu je ostala jedino Kina koja koristi naše rudne resurse, daje skupe kredite koje će moja čukun-čukun unučad da otplaćuju, jer mi ne znamo koliki je to dug, ugovori su poverljivi, što ne bi smelo da se bude, jer to su naše pare. Takav način rada je i doveo do ove nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi i dobro kažu da je te ljude ubila organizovana kriminalna grupa na čelu sa Vučićem.

 

 

Kako komentirate potez vlasti u bh. entitetu Republika Srpska kojim je na Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine – 1. marta – proglašen Dan žalosti u RS-u?

 

 

To je samo nastavak ove Dodikove politike, teranje inata.

 

 

On ne priznaje ni glavni praznik u Bosni i Hercegovini – 25. novembra.

 

 

To je nešto što je tužno za mene, ali to je jedna realnost da takvi ljudi vode Republiku Srpsku. To čine u ime očuvanja srpstva i očuvanja Republike Srpske, kojoj oni najviše škode, i građana u koje se kunu. To su štetočine.

 

(SB)

ALEKSANDAR POPOV: Vučiću su se izmakle tri stolice, Dodika poznajem lično, u tajnosti se sastajao s Bošnjacima, a sada trči počasni krug…