Ovo što je izgovarao ispred HDZ-a Dragan Čović, promovišući svoga kandidata za člana Predsedništva – to je verbalno prilagođavanje, kazao je Janjić.

 

 

 

Dušan Janjić, osnivač i predsjednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose u Beogradu, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o padu režima Viktora Orbana, te upozorio na mogućnost dramatičnog scenarija na Balkanu.

 

 

Razgovarao: MARIO ILIČIĆ

 

 

Kako komentirate izborni uspjeh lidera Tisze, Petera Magyara, i preuzimanje dvotrećinske većine u mađarskom parlamentu?

 

 

Ono što mora sad se kaže da je to za Mađarsku, a ja mislim i za region, je sigurno istorijski prelom. I to ravan onom iz 1992. i 1993., jer Orbanova vlast je u stvari na neki način poljuljane vrednosti stanjinizma i ostaloga – vratila. I ovo je sad njihov raskid. Dakle, mađarski raskid, potpuno, sa onim lutanjima ideološkim, liberala i drugih. A drugo, jako je važno za njihovu apsolutno čistu orijentaciju gde pripadaju.

 

 

Zbog čega smatrate da je ovo povijesni trenutak?

 

 

Zato što se pogodilo sa momentom. Ovo je neki momenat šire raspodele interesnih zona i očigledno je da ovo odvajanje od Rusije je dobitna kombinacija. To je što se tiče samog rezultata. Ali, sad dođe ono ali, što je jako slično sa nama. Ako se dogodi i u Srbiji i u BiH. U to doba Orbana, prvi period koji je nasledio i vrlo brzo zatrpao, to je ono kad su žurili u EU prilagođavanjem normi. Onda je došla jedna serija ustavnih i zakonodavnih normi.

 

 

Tako da kad sad pravimo sa nekim kolegama poređenje šta treba raditi, maltene isto moramo da radimo u Srbiji i u Mađarskoj. Jer je to sve ono što je ušlo preko ruskog uticaja. Reći ću dva primera. U ustave, zakonodavstvo i praksu, ispod žita je krenula gradnja vanrednog stanja i predsedničkog autoriteta i blokiranje drugih institucija. I drugo, to je otvaranje prostora za ukidanje višepartijskog sistema, za monopol medijski i ostalo.

 

 

To je nešto što čeka Srbiju. Druga stvar koja je jako važna za region – sada će se menjati odnos – taj monopol koji je MOL, na primer kao državno preduzeće napravio u sektoru energetike. On je oslonjen na rusku moć. I drugo, on je oslonjen i na ono što se zove pravo Rusa da koriste resurse. Tako da nas sad čeka jedan ozbiljan šok. Mi u Srbiji već znamo da su Rusima prenete i preko NIS-a i Srbijagasa, prava korišćenja resursa, izvorišta i tako dalje, uz tri posto naknade. Krilo se to u Mađarskoj i krilo se u Hrvatskoj. Znači to će biti veliki šok. Mislim, i za stabilnost hrvatskog tržišta. I za događaje u Hrvatskoj, a to onda ima efekat i na Bosnu i Hercegovinu.

 

 

Ovo što je izgovarao ispred HDZ-a Dragan Čović, promovišući svoga kandidata za člana Predsedništva – to je verbalno prilagođavanje. Ali suštinski ostaje da su HDZ, a kod nas SNS, i demokrate kad su bile na vlasti, da su oni svi naslednici zapravo onog državnog modela kada se sa gasovodima na prolaz gasa naplaćivalo dodatnih 10 dolara na kubni metar. A to su delili na tri trećine i na MOL i Jugopetrol. Kada je u pitanju nafta, slična stvar.

 

 

To je bila ta tajna kojom je Rusija vladala, i tu, mislim da je prvo veliko iskušenje Magyarove vlade, ali i novih faktora stabilnosti, barem u Hrvatskoj.

 

 

Sa Sanaderom se nije završilo. Sa Sanaderom se samo zagrebala površina. Ali se nije rešio problem, ko je i zašto uglasio rafinerije i pojedina izložišta. Drugi problem koji se sad pojavljuje je, naravno, odlazak Rusije. To je taj odlazak privida da postoje alternative.

 

 

I sad se pojavljuje, zapravo, veći problem. Od toga može se lako reći idemo u Evropu, a svi su nakon izbora vikali Evropa, Evropa. Ali u ovom momentu to ništa ne znači, ako si ti u Evropi koja sada dobija dve snažne proameričke regije – jedna je oko Poljske, koja se konstituiše, a pred Mađarskom je sada pitanje da li će pratiti sudbinu Višegrada plus i priključiti se Poljskoj.

 

 

Kod nas je druga priča, a tiče se Bosne i Srbije. Dakle, to je za Bosnu jako delikatno, jer Srbija i Bosna i Hercegovina pripadaju onoj sferi uticaja koja se konstituiše oko Rumunije. Znači, Bugarska, Grčka…

 

 

I to je vrlo ozbiljno, pogotovo za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. To je bila ekonomska zavisnost od Rusije, a El Dorado za elite.

 

 

Svi drugi novci, osim ovih koji stižu iz Evropske unije, su krediti, dakle, slabljenje institucija. To je, da kažem, izvedbeni problem. Ključni problem je da se sada moraju donositi odluke oko bezbednosti energetske, uključujući i cenu hrane.

 

 

I ovo što smo govorili oko nafte.

 

 

Ratovi traju okolo. Dakle, sve one milijarde koje je Srbija utrošila, a čak je neke unapred investirala za deset godina, sada padaju u vodu kao investicije. Ali pitanje je da li se mogu vratiti. Tako da ima tih direktnih, da kažem, posledica. Ima i indirektnih posledica.

 

 

Indirektne posledice su kriza populizma koji se, kao i u Mađarskoj i u Bugarskoj, jedno vreme u Rumuniji i kod nas naslanja, zapravo na ostatke onoga Staljinizma i državne ekonomije.

 

 

Postavlja se pitanje da li smo mi teokratska država ili građanska država?

 

 

U našem slučaju, Srpska pravoslavna crkva, Srbija i pravoslavci pod jakim je uticajem Moskve.

 

 

Hteo sam ovim primerima da kažem da to dopire mnogo dalje od samih izbora. Šta će Peter Magyar uraditi sa njegovom vladom, to je drugo pritanje. To je druga priča. Kako ćemo se mi nositi s tim to je sad najvažnije. Jer to je sada vrlo jasno – sa populizmom se ne može pobediti.

 

 

U Bosni se može fingirati. Ovo što je radio Čović pitanje je da li će proći. Ali to zavisi i koliko će se bošnjačka zajednica otrgnuti tim modelima deobe na tri i strahova od drugih nacija. A kad je u pitanju Srbija i Dodik to je ozbiljna promena. Poziv na taj etnonacizam je gubitak vlasti. I tu su sada uzdrmani svi partneri. Svi manjinski, a to je jako važno i za bošnjačku zajednicu. I za Srbiju, jer kod nas je manjinska politika. A to je najavio Peter Magyar, da će proveriti finansijske veze Saveza vojvođanskih Mađara i korištenje manjine za projekte koji su koruptivni. Ali to se tiče i bošnjačke zajednice. Jer ovde je manjinska politika od 2017. pretvorena u nagodbu Vučića s vođama, Ljajićem, sa Zukorlićevim naslednikom, pa i SDA. Mi to vidimo, da su manjine, sa malim izuzetkom studenta Univerziteta u Novom Pazaru i građana Novog Pazara i izuzetak Slovaci, da su manjine bile izvan tokova promjena.

 

 

To je vrlo opasno. To nije bilo od 2000. godine, da su manjine, pogotovo Mađarska, itekako učestvovali u svemu. I sada se stvorio jedan odnos preispitivanja te vrste manjinske politike. I nužno, jer to nije ono što piše u zakonima. To je jedna praksa korupcije i tu će biti vrlo teško izaći.

 

 

Zašto kažete da u ovom trenutku još ne treba slaviti?

 

 

Zato jer ovo je neki moment kada potencijalni gubitnici, a slično je uradio Milošević posle Dejtona, drugačije su okolnosti, ali u principu mogu da naprave taj korak i pod pritiskom spolja i navigacijama iz Moskve, Tel Aviva i Teherana.

 

 

Srbija je slaba na uticaj Teherana, ali je slaba i Bosna i Hercegovina. Oni mogu da ulete u avanturu ozbiljnih zaoštravanja bezbednosne krize. Da ne izgovaram reč koju svi znamo, da ta „reč“ kad bi se aktivirala ne može da traje duže od 13 do 15 dana, ali će poizvesiti nove posledice mržnje za narednih 20-30 godina.

 

 

Dakle, po meni, to je glavni rizik i sad nema ni jednog garanta da se to neće desiti.

 

 

Je li sukob u interesu Putinu?

 

 

U interesu je svih, čak i Erdogana.

 

 

Balkan se uvek pojavi kad nisu razmrsili poslove na Bliskom istoku i centralnoj Aziji, onda se malo baca žiška tu.

 

 

Najviše najviše gubi Amerika ako se to dogodi, jer se Amerika u raspad Jugoslavije uključila tek 1993. Ona je zapravo napravila od svoje uloge taj mit Bosne i Kosova kao dva „uspešna primera“, gde je Amerika rešila rat.

 

 

Ali, objektivno Amerika je preko ta dva primera – Daytona, a kasnije Rezolucije 1244 itekako uticala na novu strukturu moći na Balkanu.

 

 

Zapravo je ušla, u nekada otvorene i direktne sukobe sa Nemačkom. Primer je ideja Open Balkana, koji je bio američki, a Berlinski proces je bio nemački. Znamo kako je završilo. I jedno i drugo je puklo.

 

 

Samo građanima sukob ne bi odgovarao.

 

 

Ukazivanje na rizik da se ne pretera, ovo možda bude i podsticaj, ali sada je za javnost važno – oni koji nemaju interes od kratkog rata i nove preraspodele moći, da itekako dignu antiratni pokret, jer u Srbiji i u Bosni i Hercegovini je uništen.

 

(SB)

DUŠAN JANJIĆ: Nakon pada Orbana, još nije vrijeme za slavlje, prijeti izbijanje sukoba u regiji, potrebno je hitno djelovati…