KRISTIJANOVA AUTOBIOGRAFIJA (1) Krao sam, možda i ubijao! Nikada silovao!

U pismu, koje djelimično objavljujemo, priznaje da je činio nedjela, navodeći: „Jeste, istina je: krao sam, tukao, možda ubijao…“, ali na kraju pokajnički poručuje mladima da ne ulaze u kriminal!

U njemačkom sudu bio gospodin Kristijan

– Sudija u Nemačkoj mi je rekao: „Gospodine Goluboviću, na svaku moju reč vi imate pet vaših!” Od toga su, kako je rekao, četiri i po ispravne, a polovina je neistinitog. A pošto smo mi sistem i pravo, mi ćemo vam čestitati, a to pola zameniti sa vaših četiri i po! Pa po principu „ne može šut sa rogatim” bilo je: „Lezi, Kristijane, robiju i ne pravi se pametan“. Barem je priznao šta mu smeta…

Prošetao između raja i pakla

– O mom životu bi trebalo slušati dva normalna života! Na svako pitanje bih mogao da pričam i po nekoliko dana da bi slušaoci shvatili da postoji čovek koji je totalno prošetao između raja i pakla, i to više stotina puta..

Živeo sam i doživeo stvari, kao iz hiljadu različitih života! Rođen sam sa super talentima! Posebno mi je istaknut onaj za snalaženje svuda i na svakom mestu, čak i na mestima gde normalnom čoveku vrlo brzo propadaju telo i um. Novac sam mogao da stvorim uvek, i to na bilo koji način – pošten ili nepošten. Još kao dete, zbog harizme kojom sam zračio i otvarao put mojim avanturističko-adrenalinskim ludiranjima, imao sam želju da sve lepo i ružno bude na neki poseban – moj način!

Tupost “Sablje”

– U Beogradu, gradu moje veoma burne mladosti, 2003. sam se susreo sa tipičnim intelektualcima „naše” vrste. U knjizi „Kriminal koji je izmenio Srbiju” jedini sam objasnio situaciju u zemlji, kakvo je društvo i kako se živi i razmišlja! Vrlo dobro sam napomenuo da će doći vreme kad će neko ili vlast morati da upotrebi nešto kao sistem „Sablje”, koju su oni „diplomirani” primenili tek kada je pobijena masa ljudi, a kao višnja na tortu sramote i premijer zemlje! Baš smo prava balkanska Kolumbija!

Nažalost, i pored malo svesti nazvane „Sablja”, od njene oštrine ili bolje reći tuposti, narodu nije laknulo! Dovodi se u pitanje da li je ona u stvari novi patent paravana onih novih nekomunista, što su bančili baš sa istim kriminalcima i „biznismenima”, što ih je „Sablja” sekla smrću, hapšenjem, zatvorom i sumnjivim pravdama?!

Hiljade žena različitog morala

– Vrlo brzo sam postao ne kriminalac, već antiheroj ulice! Pored svih i svačijih saveta, ja sam trčao po svom ubeđenju… Svet ću obići dva puta, od Japana do Los Anđelesa, trošeći suludo milione različitih valuta u društvu većinom lažnih prijatelja i hiljade žena, ovog ili onog morala! Adrenalina sam imao toliko da bi zaludeo bes svih zveri na planeti! Gas do daske, a kočnicu nisam koristio.

Živelo se bez snova, jer snovi su bili java, veća i veća posle svake nove avanture! Baš zbog tih retkih trenutaka ne bih menjao ovaj svoj, kako ga nabeđene „dobrice” i „cvećke” nazivaju, „propali život” pun robije. Nažalost, gde je lepo, tu je i ružno, pa sam i te kako osetio i ukus bola, patnje i najmizernije nepravde!

Smeh na svoju muku

– Jeste, istina je: krao sam, tukao, možda ubijao… Nisam silovao, otimao… U životu ću, u većini slučajeva, odgovarati baš za ono što nisam uradio! Pomislim da je to onaj balans kosmičkog poravnanja, po principu naše izreke „što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji“. U Grčkoj mi se desilo da me čovek ne tereti za delo koje sam 100 odsto uradio i da sud dokaže da to nisam ja! A stavili su mi na teret delo koje nisam ni pomislio da uradim i drakonski me osudili na osam godina zatvora! Tada mi je zanimacija bila smeh na svu svoju muku! Da ne bih na naje*ao još više, nisam ispravljao krive Drine.