Srbi ništa nisu naučili iz poraza koje smo doživeli devedesetih. Treća ili četvrta generacja od tada pojma nema šta je bila i šta je radila Miloševićeva Srbija. Umesto da se zapitaju zašto su svi pobegli od Srbije, oni takvim skandiranjem zagovaraju Šešeljevu politiku “revanša”.

 

 

 

“Kosovo su izdali Milošević, Šešelj, Ćosići, Lompari, Kapori, Vučelići kada su krenuli u rat protiv naših tadašnjih sugrađana Albanaca, ostavivši za sobom masovne grobnice albanskih civila. Jedna od njih je na 15 minuta od studentske bine na Slaviji. Osim budućnosti Srbije, od 1999. na Kosovu više nema šta da se izda.

 

 

Imajući u vidu narativ koji poslednje tri i po decenije taj datum prati, razočaravajuće je što su studenti protest zakazali na Vidovdan. Jer “Vidovdan” je mit pretočen u ratnu ideologiju kojom je srušena Jugoslavija, i to sa ciljem da se napravi velika Srbija. Nažalost, organizatori prošlonedeljnog protesta znali su da se obraćaju otupelom srpskom društvu, bez kapaciteta za razvoj i napredak, zato je taj skup izgledao kako je izgledao”, ovako za RTK Live  protest “Vidimo se na Vidovdan”, što su ga 28. juna na beogradskom trgu Slavija organizovali studenti i građani Srbije, komentariše predsjednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.

 

 

Vuletić kaže da je spisak govornika i poruke koje su oni poslali prevazišao njegova “najgora očekivanja”, bez obzira na to što je, kako kaže, sve bilo prilično jasno nakon studetskog spota kojim studenti građane pozivaju na protest.

 

 

“Podsetiću, spot je pratila ratna himna zločinačke Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije (JSO), Legijinih Crvenih beretki. Pomislio sam da je šteta što i Dragoslav Bokan nije protiv Aleksandra Vučića, jer samo je on falio na toj bini. Veoma mali broj ljudi u Srbiji razume da je Aleksandar Vučić ponikao, sazrevao i politički evoluirao u radikalskoj, ultranacionalističkoj politici i da je nemoguće boriti se protiv njega lično, a ne boriti se pre svega protiv politike koju on zastupa. Vučića može da pobedi samo nova politika”.

 

 

Je li 2000. godine Slobodana Miloševića pobijedila “nova politika”?

 

 

Jeste. Jer DOS nije bio samo najšira opoziciona koalicija, DOS je pre svega bio – NOVA politika. Miloševićevu politiku pakla pobedila je proevropska politika, koja je u Srbiji vođena tri godine, do atentata na premijera Zorana Đinđića. Zbog toga je i ubijen.

 

 

Zbog čega?

 

 

Da se Srbija ne bi konačno i nepovratno okrenula ka Zapadu. Nakon atentata na premijera Đinđića, Vojislav Koštunica i Boris Tadić praktično su zaustavili EU integracije i Srbiju predali Rusiji, kako bi tobože “sačuvalli Kosovo”.

 

 

Na protestu je među građanima nesumnjivo bilo režimskih huligana, koji su, maskirani, namjerno izazivali sukobe sa policijom. Ipak, da li Vas je iznenadilo skandiranje “SNS Šiptari, Kosovo ste izdali”, “Idite na Kosovo” i ostali izlivi šovinizma u mozak?

 

 

Bio je to modus operandi Miroslava Šolevića, Miloševićevog glavnog operativnog propagatora kada je, krajem osamdesetih, osvajao vlast. Šolević je tada organizovao huligane da napadnu kosovske policajce kako bi izazvali njihovu reakciju; tada je nastala čuvena rečenica “niko ne sme da vas bije”, koja je Miloševića postavila na carski presto.

 

 

Više puta se u poslednjih sedam meseci ponovila ista stvar: napad hiligana na Gradsku kuću u Novom Sadu, sada i u Beogradu. Sve u režiji Vučićeve vlasti.

 

 

Na režirano nasilje vlasti i prekomernu upotrebu sile nad demonstrantima od strane policije, građani su odgovarali onako kako ste naveli -“SNS Šiptari…” i “idite na Kosovo”.

 

 

Nismo vidjeli da je neko to javno osudio.

 

 

Nije. Izgleda da je ćutanje na iskazani šovinizam “viši interes”. Nažalost, Srbi ništa nisu naučili iz poraza koje smo doživeli devedesetih. Treća ili četvrta generacja od tada pojma nema šta je bila i šta je radila Miloševićeva Srbija. Umesto da se zapitaju zašto su svi pobegli od Srbije, oni takvim skandiranjem zagovaraju Šešeljevu politiku “revanša”. Najtragičnije od svega je to što smo na ovom protestu imali dodatno zaluđivanje naroda sa govornice i svojevrsnu odbranu Miloševićeve zločinačke politike.

 

 

Glavni govornik na skupu bio je profesor Milo Lompar, koji je samo nekoliko noći ranije govorio na promociji knjige osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića. Da li je, nakon svega, rektor BU trebalo da govori na ovom skupu?

 

 

Studentski protest počeo je nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije šesnaestoro ljudi. Nadstrešnica je pala kao posledica naopake politike i modela razvoja po ugledu na Kinu i Rusiju. Studenti su reagovali organski, emotivno, iskreno tražeći istinu i pravdu. Ispravno su shvatili da jedino političkim agažmanom mogu da utiču na procese, zatražili su vanredne izbore i najavili izbornu listu. Tu počinju njihovi problemi, a posledično i problemi celog društva. Ne možemo ih više zvati studenti-deca. To su mladi ljudi, koji su odlučili da se bave politikom i dužni su da odgovaraju na sva pitanja i ponude rešenja na sve probleme. Vidovdanskim mitingom su u najvećoj meri i dali sve odgovore.

 

 

Koje odgovore?

 

 

Milo Lompar, kolumnista Milorada Vučelića, poštovalac Radovana Karadžića, Ratka Mladića i celog ratnog rukovodstva entiteta Republika Srpska, studentski je odgovor na problem koji Bosna i Hercegovina ima sa Srbijom.

 

 

Da li je to ta nedostajuća istina i pravda?

 

 

Uz Mila Lompara, Momčilo Trajković sa kosovskim božurima odgovor je na preko potrebni završetak pregovora Srbije i Kosova. Odgovor na istinu i pravdu nije novo zaklinjanje na “kosovski zavet” i nekakve mitske Obiliće. Odgovor na perspektivu koju čekamo dao je i student Nikola Marčetić sa natuknutom šajkačom i vatrenim vraćanjem u 1389. godinu. Da ne govorimo o veteranu sa Košara, koji kaže da smo “referendum imali 1389.” Na kraju, sve je sublimirala studentkinja, koja je pročitala studentski program: nema, kaže, dalje izdaje Kosova, nema korupcije, poštovanje Ustava, vojna neutralnost… Dubinski organizatori i politički savetnici studenata i građana veoma dobro znaju da je to spisak najvećih laži i prevara srpskog društva. Tužno je da se na plenumima izglasavaju ovakve nebuloze, a da se iza njih kriju možda i veće hulje od Vučića.

 

 

Što je tačno laž?

 

 

Ustav Srbije je pokraden prilikom dvodnevnog brojanja glasova. Kosovo su izdali Milošević, Šešelj, Ćosići, Lompari, Kapori, Vučelići kada su krenuli u rat protiv naših tadašnjih sugrađana Albanaca, ostavivši za sobom masovne grobnice albanskih civila. Jedna od njih je na 15 minuta od studenteke bine na Slaviji. Osim budućnosti Srbije, od 1999. na Kosovu više nema šta da se izda. Vojna neutralnost garancija je Putinu da smo čvrsto u Ruskom svetu. Govorim sa velikim ogorčenjem…

 

 

“Studentima još ostaje da kandiduju mošti Slobodana Miloševića na traženim izborima”, i nema brige za izborni rezultat, napisao je poznati tviteraš.

 

 

I, da li je rektor Beogradskog univerziteta trebalo da govori na tom skupu? Djelovalo je da mu nije bilo baš prijatno.

 

 

Verujem da rektoru Đokiću nije bilo prijatno u tom opskurnom društvu. Svojim govorom je pokušao da zaštiti Univerzitet i da napravi kopču sa koliko-toliko normalnim završetkom školske godine. Takođe, verujem da bi njegovo odbijanje da govori poslalo otrežnjujuću poruku studentima. Pored toga, dobio bi veći autoritet i ne bi izgubio pomenutu kopču oko završetka godine.

 

 

Na kraju, sve je moglo i ovako: Studentski Vidovdan 2025. godine i slika Zorana Đinđića koji predaje Miloševića Hagu. Govore Srbin sa severa Kosova, Albanac iz Prištine, Bošnjak iz Sarajeva, predstavnik EU. Siguran sam da bi se odazvali i Kaja Kalas i ambasador SAD. Otpeva se “Oda radosti” i stavi tačka na mitove i poraze. Time bi se matirao Vučić i sva srpska lažljiva politika.

 

 

Paralelno sa studentskim protestom, režim je organizovao “književno veče” u Ćacilendu, kome su prisustvovali opskuranti bliski režimu. Zašto je predsjedniku Vučiću Ćacilend toliko važan?

 

 

Ponekad pomislim da Vučić namerno održava studentski protest svojim bizarnim aktivnostima. Međutim, nije tako. Ćacilend je svakako ruglo Srbije, baš kao i Dijana Hrkalović, koja je svojom pojavom skrenula pažnju dela javnosti. Posebno onoga koji se jednako gnuša nje i Mila Lompara, ali će ipak razmisliti da zapuši nos i da još jednom glasa pod izgovorom – “samo da ovo zlo ode”. Tu leži glavna nadmoć Vučića: on bolje od svih zna da njega Lompari nikada ne mogu da pobede. Zato sa jedne strane servira opskurante, a sa druge, opoziciju optužuje da organizuje obojenu revoluciju. Rezultat je za sada idealan po njega: mi sa Slavije odosmo u srednji vek, a on i pored Ćacilenda ostaje jedini sagovornik EU.

 

 

Kako je Zapad “pročitao” posljednje događaje, što mislite?

 

 

Odavno je Zapad pročitao Srbiju i naše društvo. Dobili su samo potvrdu da građani Srbije ni na ličnom nivou ne razumeju vreme i svet u kome žive. Valjda je sada još nekome jasno zašto su političari/studenti nedavno odbili razgovor sa Kajom Kalas, ministarkom EU. Protestom održanim 28. juna dali su joj odgovore na sva pretpostavljena pitanja. I Milošević svojevremeno pred početak rata i raspada Jugoslavije rekao državnom sekretaru SAD Džejmsu Bejkeru da nema vremena za sastanak. Srećna okolnost je što danas ipak nema vojske koja bi ratovala za obnovljeni “kosovski zavet”.

 

 

Ima li studentski protest budućnost ili je predsjednik Vucic zaista “svirao kraj”?

 

 

Predsednik Vučić ne može da odsvira kraj, može samo da ga kontroliše. Organizatori protesta procenjuju na osnovu ličnih afiniteta: nesporno je da u Srbiji ima više od dva miliona glasača koji su oduševljeni Lazarom, Obilićem, Nikolajem Velimirovićem, šajkačom, Lomparom… Međutim, sa takvom politikom i takvim nosiocima iste Srbija i njeni građani nemaju se čemu nadati. Studenti su pokazali da su velike političke neznalice, kojima su aveti prošlosti iz senke, uz istraživače javnog mnjenja, servirali politiku propast. Politika se ne uči na Tik-Toku i čitanjem serviranih naslova i podnaslova. Pogrešna i naopaka politika ubedljivo je najskuplja. O tome bi trebalo da razmisle poslovni ljudi, koji delom finansiraju protest. Jer pobeda Lompara i ekipe prekida formalno EU integracije.

 

 

Gde su im tržišta? Jesu li zainteresovani za to?

 

 

Režim pojačava represiju, privodi, hapsi, zastrasuje studente, građane, novinare, protjeruje regionalne reditelje i umjetnike… Je li ova represija znak snage i slabosti rezima?

 

 

Represija je uvek znak slabosti, iz koje proističe brutalnost. Srbija je hibridna demokratija i ne može da da normalan odgovor na nezadovoljstvo građana. Najnovija sramota sa proterivanjem crnogorskog reditelja Danila Marunovića bruka je svih nas. Boris Tadić i Vuk Jeremić proterali su ambasadorku Crne Gore 2008. godine, nakon crnogorskog priznanja Kosova; Vučić proteruje Marunovića. Oba čina motivisana su istom politikom, politikom srpskog sveta. Nažalost, istu perspektivu proterivanja nekih budućh reditelja ili ambasadora iz regiona ponudio nam je i predizborni politički miting studentske organizacije. Politika srpskog sveta potpuno nas uništava, ali većina Srba bezglavo juri u taj ambis.

 

(SB)

ZORAN VULETIĆ, DIREKTNO: “Politika srpskog sveta Srbiju gura u ambis”