Bilo je riječi i o potezima predsjednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, ali i istupima Milorada Dodika, predsjednika SNSD-a, u Moskvi.

 

 

 

Rodoljub Šabić, pravnik, bivši zastupnik u Srpštini Srbije i nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o aktualnoj političkoj situaciju u regiji. Bilo je riječi i o potezima predsjednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, ali i istupima Milorada Dodika, predsjednika SNSD-a, u Moskvi.

 

 

Razgovarao: MARIO ILIČIĆ

 

 

Pamtite li da je zabilježena ovakva situacija u Srbiji, u kojoj je vlast uzurpirala kompletan političko-sigurnosni aparat i napravila medijski mrak u državi?

 

 

Mogu odgovoriti jednom rečenicom. Ne pamtim! Nije bilo takve situacije. Ovo što se trenutno dešava apsolutno je presedan.

 

 

Nakon još jednog masovnog skupa u Beogradu, predsjednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, pozvala je nezadovoljne studente da napuste Srbiju i odu u Hrvatsku, iako i sama ima vrijedne nekretnine u Hrvatskoj. Kako to komentirate?

 

 

To je zaista teško komentirati na jedan ozbiljan način.

 

 

Da se razumemo, kao i ovde u pristojnom kontekstu — da predsednik nacionalnog parlamenta poziva građane svoje zemlje, studente ili bilo koga, da, ako im se ne sviđa aktuelna vlast, napuste sopstvenu državu — to je jednostavno nedopustivo.

 

 

A kad dodate ovu činjenicu koju ste vi spomenuli, da ta predsednica parlamenta ima u toj državi, u koju šalje svoje građane, ozbiljne i vredne nekretnine, onda je to, kako bih rekao, prvoklasni cinizam.

 

 

U svakom slučaju, to što je ta predsednica parlamenta uradila potpuno je nedopustivo.

 

 

Predsjednik SNSD-a Milorad Dodika, koji je inače smijenjen s funkcije predsjednika Republike Srpske, kazao je u Moskvi, uoči foruma u Banjoj Luci u organizaciji Golden Instituta, kako je prilika da se ukaže da Republika Srpska živi u jednoj propaloj zemlji koja se zove Bosna i Hercegovina. Dalje, dodaje kako je dalje zadržavanje Srba na tom mjestu egzistencijalno opasno. Za razliku od te retorike, pred Amerikancima Dodik govori o deeskalaciji krize, dok u Moskvi poziva na otcjepljenje. Kako tumačite ove Dodikove kontroverze?

 

 

Nisam siguran da razumem šta je on zapravo hteo da kaže. Tako da ta izjava o zadržavanju Srba na prostoru Bosne i Hercegovine, ili bilo kojem prostoru u Bosni i Hercegovini, predstavlja nonsens. Apsolutno!

 

 

Srbi tu žive stotinama godina i, naravno, normalno je da tu treba da žive. Razume se, zajedno sa ostalima. Kao što i ostali žive tu stotinama godina.

 

 

Znači, stvarno ne mogu da razumem tu izjavu.

 

 

Ali isto tako, u više navrata, ovo je potpuno kontradiktorna izjava. Tako da to jednostavno nije lako tumačiti.

 

 

Ali kako god bilo, ponavljam — kao što doživljavam kao nedopustivo da gospođa Brnabić građanima Srbije predlaže da se iseljavaju, isto tako mislim da je nedopustivo bilo kojim građanima BiH, bilo koje nacionalnosti, sugerisati da treba da se iseljavaju iz tog prostora, jer ga doživljavaju kao neslobodan ili već ne znam kakav.

 

 

Kad smo već kod Vučića i Dodika — kome je zapravo u interesu konstantno podizanje tenzija u regionu 30 godina nakon krvavih sukoba, ratnih zločina i genocida?

 

 

Ne bi bilo korektno posmatrati samo ta dva gospodina. To je celi kontekst u kojem živimo već decenijama.

 

 

Decenijama zaostajemo za ostalim delom sveta. Objektivno, iza nas su nekada bile zemlje koje su danas daleko ispred prostora u kojem živimo — prostora koji je nekada bio jedinstvena država, a sada ne znam koliko država.

 

 

Jednostavno, ne samo u Bosni ili Srbiji, nego i u Hrvatskoj, pa čak i prije toga, i u Severnoj Makedoniji — situacija je prilično slična.

 

 

Danas smo u situaciji u kojoj političari očigledno demagoški i populistički koriste hiperemocije, nacionalne emocije, konstrukcije strahova, ugroženosti i tako dalje. Upotrebom toga, ponavljano — ne u interesu naroda, koji su navodno ugroženi, nego u sopstvenom interesu ili interesu grupacija koje kontrolišu.

 

 

Znate kako, ja u Srbiji, u kojoj živim i radim, koju doživljavam kao svoju domovinu već godinama, stalno govorim o toj priči. Koja je notorna.

 

 

Danas je neko citirao tu priču Dragoljuba Mićunovića, prvog predsednika obnovljene Demokratske stranke, nesumnjivo jednog od prvoboraca za demokratiju na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

 

 

I neko je citirao njegovu rečenicu koje se i ja sećam: rekao je da je iluzija verovati da postoji dobra vlast — treba verovati da postoji dobro kontrolisana vlast.

 

 

I to je jednostavno jedna surova istina.

 

 

Problem na ovim našim prostorima je evidentno i dramatično odsustvo transparentnosti.

 

 

Zaključuju se gomile različitih poslova od istorijskog i sudbonosnog značaja, navodno u interesu ovog ili onog naroda, ove ili one države.

 

 

Ali građanima se ne može objasniti pod kojim uslovima se to radi, jer — može biti — to je tajna.

 

 

Ali nije tajna da je veliki broj ljudi koji su bili u vrhu ili blizu te elite stekao ogromnu imovinu čije je poreklo teško objasniti.

 

 

Mi u Srbiji imamo aktuelnu vlast koja je donela zakon o ispitivanju porekla imovine i predstavljala ga kao mač u borbi protiv korupcije.

 

 

I mogao bi to biti — uz sve zamerke koje bih ja, recimo, kao pravnik mogao imati — taj zakon bi generalno mogao poslužiti vrlo efikasno u kontekstu borbe i zahteva za logičnim objašnjenjima enormnih bogatstava koja se ne mogu objasniti.

 

 

I vidite — za pet ili šest godina postojanja tog zakona nije doneseno praktično ni jedno relevantno rešenje.

 

 

I to je, kako bih rekao, veoma specifično

 

 

Bili ste na skupu na beogradskoj Slaviji. Zanima me kakav je vaš stav? Jeste li osjetili tu energiju studenata i građana? Mogu li ti studenti zapravo, bez pomoći opozicije, srušiti vladajući režim?

 

 

Da. Taj fenomen studentskog bunta, koji sada traje dugo, za mene je jedan od najfascinantnijih koje sam doživeo u životu, a moj život baš i nije tako kratak.

 

 

Kad je zemlja ozbiljno zapala u letargiju, suočena s činjenicom da je veoma nisko i očajno rangirana na evropskim listama korupcije, kriminala, socijalnih razlika, slobode medija i tako dalje — pojavila se potpuno neočekivana pojava.

 

 

Pojava potpuno suprotna stereotipu koji je bio dominantan: da omladinu politika ne zanima, da ih zanima samo da nešto zarade, da odu iz zemlje i tako dalje.

 

 

Oni su zaista uradili nešto neverovatno i definitivno probudili energiju koja nije postojala.

 

 

I nakon tog bunta ništa više u Srbiji nije isto. Niti jeste, niti može biti isto. To je definitivno.

 

 

Oni su i danas apsolutno relevantan politički faktor.

 

 

Ne bih se sada bavio milionima istraživanja javnog mnijenja, ali oni su definitivno krupan i robustan politički faktor koji s razlogom pretenduje da na nekim izborima — koje svi očekujemo, makar redovnim — budu favoriti.

 

 

Ponavljam — nezavisno od impresivnog efekta koji su studenti napravili, vlast sama radi stvari za koje je odgovorna.

 

 

To su kola koja jednostavno klize nizbrdo.

 

 

Ne možete nakon 14 godina vladavine pričati o borbi za demokratiju, protiv korupcije, protiv kriminala, o slobodi medija, evropskim integracijama — a ignorisati činjenicu da ste praktično, osim možda Rusije ili Ukrajine, na dnu crnih lista korupcije, organizovanog kriminala i socijalnih razlika.

 

 

Što se tiče puta prema Evropi, evidentno je da su zemlje koje su ozbiljno zaostajale za Srbijom kada je proces počeo danas daleko ispred.

 

 

Dakle, to su činjenice koje aktuelna vlast može ignorisati, ismijavati ili potcenjivati — ali one neminovno utiču na svest biračkog tela, uključujući i ljude koji su do jučer glasali za njih.

 

 

Što se tiče predstojećih izbora, od presudnog je značaja da politička opozicija i ovaj studentski pokret, koji je još uvek više emocionalno nego organizaciono prisutan, ne ulaze u sukobe.

 

 

Ako nije moguća jedna zajednička izborna kolona, onda je neophodno da se apsolutno uzdrže od međusobnih napada.

 

 

Da garantuju jedni drugima uzajamnu podršku u bilo kojem izbornom procesu — logistički, organizaciono, kako god je moguće.

 

 

I naravno, da nakon izbora, ukoliko ostvare pobednički rezultat, formiraju vladu koja će usmeriti Srbiju putem koji zaslužuje.

 

 

Dakle,putem pravne, ozbiljne i istinski evropske države.

 

(SB)

RODOLJUB ŠABIĆ, BIVŠI MINISTAR U ĐINĐIĆEVOJ VLADI: Potez Ane Brnabić je nedopustiv, Dodikove izjave u Moskvi su nonsens, zna se kome odgovaraju tenzije i sukobi…